ER model univerziteta, fakulteta i predmeta: rešen zadatak

Zadatak

Na osnovu date specifikacije kreirati model entiteta i poveznika.

1. Univerzitet se jedinstveno identifikuje preko šifre univerziteta, a pored toga postoji podatak i o nazivu univerziteta. Svaki univerzitet je sastavljen od jednog ili više fakulteta. U okviru jednog univerziteta fakultet se jednoznačno identifikuje preko šifre fakulteta i preko šifre univerziteta. Pored šifre fakulteta postoji podatak i o njegovom nazivu.
2. Na jednom fakultetu postoji jedan ili više instituta. Instituti su jedinstveno identifikovani preko šifre instituta u okviru fakulteta kojem pripadaju, a postoji i podatak o nazivu instituta.
3. U okviru svakog instituta formirano je više smerova, a ne mora ni jedan. Smerovi se jedinstveno identifikuju preko šifre smera.
4. Na svakom od smerova predaje se više predmeta, a najmanje jedan. Jedan predmet se može predavati na jednom ili više smerova. Predmet se jedinstveno identifikuje preko šifre predmeta, a pored toga postoji informacija o nazivu predmeta, kao i sam opis predmeta.
5. Na jednom institutu zaposlen je jedan ili više radnika. Svaki radnik se jednoznačno identifikuje preko šifre radnika, a pored toga postoje podaci o imenu i prezimenu radnika. Svaki radnik može biti zaposlen na jednom i samo jednom institutu.
6. Radnici se mogu klasifikovati po obeležju nastavno zvanje na asistente i profesore.
7. Asistenti mogu da drže vežbe iz jednog ili više predmeta, a na svakom predmetu vežbe može da drži jedan ili više asistenata.
8. Profesor drži predavanja iz jednog ili više predmeta, a na jednom predmetu predavanja izvodi jedan i samo jedan profesor. Profesor takođe može da drži i vežbe, ali samo iz onih predmeta iz kojih drži i predavanja.
9. U okviru radnika postoji hijerarhija rukovođenja. Jedan radnik može da ima nijednog ili jednog direktnog rukovodioca, a jedan rukovodilac može da rukovodi sa više radnika, a ne mora ni sa jednim.
10. Student može da upiše jedan ili više smerova, dok se na jedan smer može upisati više studenata, ali ne mora nijedan. Svaki smer koji je upisao, student može da pohađa redovno ili vanredno.

Obeležja:

• •IDUNI – šifra univerziteta
• •NAZU – naziv univerziteta
• •IDFAK – šifra fakulteta
• •NAZF – naziv fakulteta
• •IDINS – šifra instituta
• •NAZI – naziv instituta
• •IDSME – šifra smera
• •NAZS – naziv smera
• •IDPRE – šifra predmeta
• •NAZP – naziv predmeta
• •OPISPRE – opis predmeta
• •IDZAP – šifra radnika
• •IND – indeks studenta
• •IME – ime radnika
• •PRZ – prezime radnika
• •ZVA – zvanje (asistent/profesor)
• •IMEST – ime studenta
• •PREST – prezime studenta
• •GODST – godina studija
• •GODUPISA – godina kada je student upisan na smer
• •TIPSTUD – način na koji student pohađa neki smer (redovno ili vanredno)

Rešenje

Šta se traži i kojim postupkom

Specifikacija se čita rečenicu po rečenicu: imenica sa sopstvenim podacima je tip entiteta, a veza među imenicama je poveznik. Uz poveznik se sa obe strane piše par (a, b): a je najmanji, a b najveći broj pojavljivanja jedne pojave tipa u tom povezniku. Reči „jedan ili više” daju (1, M), „više, a ne mora ni jedan” daje (0, M), a „jedan i samo jedan” daje (1, 1).

Univerzitet, fakultet i institut (tačke 1 i 2)

Fakultet se prepoznaje samo u okviru univerziteta, a institut samo u okviru fakulteta. Nijedan od njih nema samostalni identifikator, pa su identifikaciono zavisni, u dvostrukom okviru, sa kardinalitetom (1, 1) prema svom nadređenom tipu. Ključ instituta na kraju čine IDUNI, IDFAK i IDINS.

Smerovi i predmeti (tačke 3 i 4)

Smer ima svoju šifru, pa je regularan tip. Institut sa njim ima (0, M), jer ne mora da ima smer, a smer pripada jednom institutu, (1, 1). Smer i predmet su u odnosu M : N, i to obavezno sa obe strane: (1, M) i (1, N).

Radnici i njihove uloge (tačke 5, 6 i 9)

Radnik ima (1, 1) prema institutu, a institut (1, M) prema radniku. Podela na asistente i profesore po obeležju ZVA je IS-A hijerarhija, sa ZVA kao klasifikacionim obeležjem. Rukovođenje vezuje dve pojave istog tipa, pa je to rekurzivni poveznik: rukovodilac ima (0, M), a radnik (0, 1).

Vežbe i predavanja (tačke 7 i 8)

Asistent i predmet su u običnom odnosu M : N. Kod profesora je ograničenje teže: on može da drži vežbe samo iz predmeta iz kojih drži predavanja. Kada bi vežbe profesora bile poveznik između tipova PROFESOR i PREDMET, model bi dozvolio vežbe iz tuđeg predmeta. Zato je PREDAVANJA gerund, poveznik koji se ponaša kao tip entiteta, a vežbe profesora, VEZBEP, vezane su za njega, sa kardinalitetom (0, 1). Tako vežbe mogu da postoje samo uz predavanja istog profesora iz istog predmeta.

Studenti (tačka 10)

Student i smer su u odnosu M : N, gde student ima (1, M), a smer (0, N). Godina upisa i način pohađanja ne opisuju ni studenta ni smer, nego njihovu vezu, pa su obeležja poveznika UPIS.

Obeležja po tipovima

Ključ je ispisan podebljano. Zavisni tipovi i potklase pored njega nasleđuju ključ nadređenog tipa:

Ako si autor nečega što je ovde i želiš da se ukloni, piši mi na milossaric@outlook.com i uklanjam ga.